Mrena

 Sportska riba izduženog vretenastog tela pokrivenog gustim zbijenim krljuštima. Leđa su joj sivomaslinasta,prema trbuhu je svetlija sa srebrnim i bronzanim nijansama. Gornja usna sa dva pata brkova je mesnata, žilava i isturena ispred donje usne. Može da naraste i do 10 kg, mada joj je lovna težina trostruko manja. Mresti se od maja do jula.

Region mrene je po pravilu u srednjim delovima reka, međutim, ima je još uvek u svim brzacima sa jakom strujom i šljunkovitim dnom, naročito uz visoke ilovačaste obale u kojima se legu larve „vodenog cveta“ – bele bube, poslastice su za ovu ribu. Meso mrene je srednjeg kvaliteta zbog obilja sitnih oštrih kostiju. Ikra joj je otrovna i ne treba je jesti, ali ne treba je ni baciti. Dobro usoljena, nakon nekoliko dana njena ikra je izvanredan mamac za primamljivanje i lov skobalja. Sezona lova mrene je od proleća do kasne jeseni. Ne tražite je u mirnim, tihim, zabarenim vodama, mrtvajama i jezerima, jer je tamo nema. Pošto se lovi u brzacima treba je čekati mamcima koji leže na dnu, bez plovka i sa olovnim utegom dovoljno teškim da ga voda ne nosi. Udice s mamcima treba nabacivati pravo na brzak. Posle toga će ribolovni konac nošen snagom vode zauzeti kos nizvodni položaj. Preostaje još jedino da se konac nategne, da bude bez takozvanog „trbuha“ i da se strpljivo sačeka da mrena zagrize. Ona to najčešće čini vrlo nežno i lukavo. Da je mamac zagrizla saznaćete po karakterističnom reagovanju vrha ribolovačkog štapa. Najpre će se na vrhu primetiti jedan lagani titraj, posle čega sledi dva do tri sitna trzaja. To je vreme kada treba „kontrirati“. Ukoliko se zakasni udice će ostati gole. Nije na odmet reagovati i pri prvom punom udaru mrena na mamac. Bolje i tako, nego sa zakašnjenjem. Ribolovci „mrenaši“ čekaju je držeći ribolovni konac u ruci, jer se samo tako može „kontrirati“ u pravi čas. Uhvaćena na udicu, žilavo se bori, vešto manevrišući levo-desno, nastojeći uporno da se domogne dna i podvodnih prepreka gde „zalegne“ gubicom podvučenom pod prepreku preko koje ribolovni konac najčešće puca, a riba ostaje slobodna. Zbog izuzetne borbenosti i snage, uživanje je nadmudrivati se njome dok je ulovljenu ne preselite u čuvarku. Prihranjivanje kuvanom pšenicom obećava više uspeha u lovu ove ribe. Mamci: Punomasni sir kačkavalj, ritska, rosna i crvena glista, rovac, ceo manji rak, hlebni valjak, pijavica, mesni crvići, brašneni crvi, testo sa sirom, a kao najbolji mamac je larva „vodenog cveta“ – bela buba. Uzima i komadiće kobasice i viršle. Za lov mrene sa uspehom se primenjuje i ribolov „kotrljanjem“. Udice za mrenu od 6-2 sa nešto dužim vratom, a najlon od 0.25-0.40mm.



LIPLJEN
Izrazita sportska riba, štaviše – ''lisac'', koga je teško nadmudriti ako se nema bar malo iskustva. Najčešće je u društvu sa pastrmkom ali je uglavnom malo nizvodnje naravno u vodama bogatim kiseonikom.
Gde živi:
Radije borave u tihim i dubokim razlivima, naročito krupniji primerci. Mresti se u razdoblju mart-maj, i za vreme mresta, normalno, lovostaj je.

Plodnost ženke ceni se na oko 6000 jajašaca. Maksimalna težina oveplemenite ribe jedva da dostiže 2 kilograma. U Srbiji nije dozvoljeno izlovljavanje lipljena ispod 30 santimetara.
Čime se hrani:
Lipljen se hrani faunom dna: larvama vodenih moljaca i drugih insekata, sitnim vodenim životinjicama i insektima koji iskaču iz vode i padaju na nju. Krupniji primerci napadaju čak i sitniju ribu ali samo ako je voda siromašna hranom.Veoma je obazriv, pa teško postaje plen sportskih ribolovaca početnika.
Tehnike ribolova:
Lovi se isključivo finim ribolovnim priborom i veštačkim mušicama. Lov lipljena prirodnim mamcima zabranjen je i kažnjiv. Posle mresta nije mnogo izbirljiv ali uglavnom napada ''mokre'' mušice. Kasnije kada voda otopli diže se na površinu i uzima ''suve '' veštačke mušice koje uz pomoć ''vaser'' kugle plivaju vodom. Lipljen nije ranoranilac tako da prolećni lov traje između 9 – 16 časova. Posebna veština u lovu ove ribe je svakako izbor veštačkih mušica, ali na obavezno manjim udicama numeracije od 12-14. prisustvo lipljena na nekom delu vode opaža se karakterističnim kolutovima koje pravi na površini praćeno karakterističnim ''buć'', ''bu